Kreativna tipografija

Filed Under razno | Comments Off

02

Pojam „kreativna tipografija“ je relativno mlad. Ušao je u opštu upotrebu tek poslednjih nekoliko godina i označava slobodniju primenu slovnih znakova u grafičkom dizajnu. Tekst, kao osnovni element mnogih štampanih oblika komunikacije, više nije samo sredstvo za prenošenje informacije. Potpomognut bojim i pravim izborom fonta, postao je celovitiji izraz, postao je poruka. Ako želimo nešto da istaknemo, napisaćemo većim slovima ili bold varijantom fonta. Međutim, ako želimo da dočaramo emociju koju ta vest izaziva u nama ili pokušamo da izazovemo emociju kod posmatrača, dozvolićemo sebi veću slobodu. Dobro osmišljena kompozicija i pametno upotrebljen valer ili boja, daju snagu tipografiji i posmatrača ne ostavljaju ravnodušnim. Mnoge emocije možemo prikazati bez korišćenja fotografije ili ilustracije. Strah, ljubav, slobodu, sreću… ako predstavimo kreativnom tipografijom, imaće istu jačinu kao bilo koja slika. Težište kreativne tipografije je emotivni doživljaj posmatrača. Smisao reči koju pročita u njemu izaziva shvatanje ili neshvatanje, slaganje ili neslaganje. Vizuelna predstava doprinosi njegovom opredeljenju dali će mu se nešto svideti ili ne. Dobar primer kreativne tipografije je skulptura „LOVE“ Roberta Indiane, koja se nalazi na Menhetnu.

love

Tokom godina je urađen veliki broj replika širom Amerike. Ako skulpturu posmatramo kao tekst, videćemo da je umetnik izabrao bold verziju Times fonta i velikim crvenim slovima ispisao reč. Međutim, ako pokušamo da posmatramo skulpturu drugačije, kao kreativnu tipografiju, primetićemo da nam je umetnik ispričao mnogo toga.

Zašto Times? Times je jedan od najpoznatijih i najkorišćenijih fontova, na njega smo navikli i kada kažemo font, mislimo na Times. To je font svakodnevnog života, font svakog čoveka. Novine ili knjige koje čitaju svi ljudi su štampane njime. Umetnik je upotrebio font koji svaki posmatrač prepoznaje, a zapravo je želeo da kaže da svaki posmatrač oseća nekakav oblik ljubavi.

Zašto crvena i plava boja slova? Crvena boja obično asocira na jaku emociju. Ljubav, kao veoma jaka emocija koja „dolazi iz srca“ za većinu posmatrača jeste crvena. Zamislite je kao žutu ili zelenu i primetićete da joj ne pristaje. Plava boja, kao suprotnost, je hladna. Ona predstavlja u većini slučajeva predstavlja osećaj tuge. Iz ovoga zaključujemo da je umetnik želeo da nam kaže da, sem što svi ljudi osećaju ljubav, ona može biti jaka, srećna ili tužna.

Zašto toliko velika slova? Kao što znamo, osećaj ljubavi je najmoćniji osećaj koji čovek može da oseti. Često čujemo da je to osećaj sličan ogromnom talasu koji nas preplavi. Grandioznost skulpture je potrebna da bi posmatrač u potpunosti osetio emociju koju ova kreativna tipografija treba da prenese.

03

04

Pojavom sve većeg broja fontova, javila se i potreba za kreativnijim i originalnijim izrazom. Sam font, više nije samo skup znakova kojima ispisujemo reči. On je i slika kojom želimo da prikažemo ili pojačamo smisao. Naslovi u novinama ili knjigama, oglasi, reklamne table, bilbordi i ostala sredstva komunikacije nam prenose pisane poruke, ali na nas ostavljaju i emotivni utisak. Informacija koju primamo nesvesno, u velikoj meri definiše naš stav i opredeljenje. Ako nam neka poruka ostane nejasna, zaboravićemo je.

Živimo ubrzano i svaka informacija koju primamo ima svega nekoliko sekundi da dopre do nas. Ponekad nemamo dovoljno vremena da shvatimo poruku nekog oglasa ili fotomontažu – sliku bez reči. Da bi neka informacija pogodila u centar i ostala zapamćena, dovoljna je samo jedna jasna i definisana rečenica. U srži te rečenice je jedna reč. Ona je suština i ona se pamti. Istaknuta na bilo koji način (povećana, drugačije boje, drugačijim fontom i td.), ona izlazi iz opšteg šablona novinskog teksta. Sve što izlazi iz šablona, sigurno postaje primećeno. Dakle, kreativna tipografija je nastala iz potrebe za originalnošću, izražavanjem na drugi, slikovitiji način. Slovo je prestalo da bude samo znak u reči, već je postalo slika i ilustracija, kompozicija koja stoji samostalno i ima dvojaku vrednost – informativnu i kreativnu.

05

Vrlo dobar primer nastanka kreativne tipografije iz potrebe za originalnošću je „The Art Book“. Najpoznatiji britanski grafički dizajner, Alan Fletcher, je naslov knjige pretvorio u ilustraciju za koricu. Želeo je tipografsko rešenje koje govori o umetnosti. Knjiga obuhvata 500 umetnika, slikara i skulptora, u periodu od srednjevekovne umetnosti do modernog doba. Svi oni, koristili su različite tehnike, različite medije izražavanja. Verovatno je korica mogla i drugačije da izgleda –da bude ispunjena malim reprodukcijama slika ili portretima umetnika. U tom slučaju ne bi privlačila pažnju i utopila bi se u moru sličnih knjiga. Ovako je poruka jasna – svaki umetnik je počeo od bele/prazne podloge i na njoj ostavio svoj trag, crtež, ulje na platnu, kolaž, komad nekog drugog materijala.

06

07

Razvijanje kreativnosti je neprekidan proces. Podastaknut je istraživanjem i eksperimentisanjem. To nije samo potreba za originalnošću po svaku cenu, već želja za jasnijim izražajem. Kreativna tipografija pomera granice komunikacije. Slovo može biti slovo, ali i lep i funkcionalan crtež, umetnička slika, lampa ili skulptura. Naša inspiracija mu daje novu vrednost. Navodi nas da razmišljamo na drugačiji način jer svaki čovek ima potrebu da ostavi trag.
Značaj kreativne tipografije u današnje vreme je veoma širok. Ona ima uticaja na sve oblike dizajna – grafičkog i industrijskog, dizajna enterijera, animacije, filma i td. Otvara nove prostore stvaranja i u novije vreme postaje vrlo zastupljena i u svetiu umetnosti kao samostalno element.

08

Kreativna tipografija je postala dizajnerski trend. Činjenica da svako može da izabere dobru fotografiju ili ilustraciju iz imidž banke, dovela je do izdvajanja posebnog vida tipografije – tipografske ilustracije. Ona ne mora da poštuje osnovna tipografska pravila, ne mora da bude čitljiva i jasna. Ima isključivo estetsku vrednost, njen cilj je da obogati dizajn i učini ga modernim. Takva ilustracije je u glavnom sastavljena od delova slovnih znakova koji formiraju zanimljiv ornamet ili od delova reči koje grade neke druge složenice. Boja i valer su takođe značajan element u ovakvim kompozicijama jer određuju šta je prioritet u načinu posmatranja. Neke od njih su inspirisane realnim oblicima i predstavljaju crtež konkretnih oblika.

09

10

Iako toga nismo dovoljno svesni, svakodnevno se krećemo u svetu tipografije, bilo da otvorimo frižider u prodavnici ili pogledamo iznad glave na ulici. Slova su svuda oko nas.

11

12

13

Comments

You must be logged in to post a comment.

Name (required)

Email (required)

Website

Speak your mind