Štampana presa se pojavila nezavisno na raličitim delovima sveta u različito vreme. Potreba za umnožavanjem u velikom broju je proistekla iz manuskripta koji su prepisivani, a nisu bili dostupni svima. Potreba za obrazovanjem i pisanom reči je rasla. Možda je tome doprineo Rimski pesnik Martial, čiji je izdavač u to vreme napravio 5000 kopija jednog njegovog epigrama. Izdavač je posedovao „književne robove“ koji su prepisivali manuskripte. Jedno pitanje mi se nameće: Da li su književni robovi bili plaćeni više od drugih jer su umeli da čitaju i pišu?
Kinezi su najviše uticali na razvoj štamparske industrije pronalaskom PAPIRA 105. godine n.e. Zahvaljujući Budistima koji su pisali svoje tekstove i molitve, počela je masovna proizvodnja papira. Papir je u Evropu stigao u XII veku.
Godina 1445. se označava kao godina izuma štamparstva, a Johan Gutenberg se smatra izumiteljem štamparske prese i pokretnih metalnih slova, koje je sastavljao u redove i strane i koja su se mogla upotrebljavati više puta. Metalna slova su bila izlivena i ređana u matricu. Boja je bila na bazi ulja a, presa za štampu je bila ručna. Gutneberg je rođen 1398. godine u Mainzu u Nemačkoj. Naučio je zlatarski zanat i odatle njegovo znanje o metalu i metalnim legurama. Gutenbergova štamparska mašina je bile zaklopna, na formu jedne ploče se stavljao papir i pritiskom druge ploče se dobijao otisak. Prvi otisci su bila u tehnici visoke štampe.

Gutenbergova presa

Kod Južnoslovenskih naroda za prvu štampanu knjigu se smatra OKTOIH, koji je štampan 1494. godine u štampariji Crnojevića, u prvoj štamapariji na ovim prostorima, u Obodu, na Cetinju u Crnoj Gori. Sve knjige koje su štampane do 1501. godine spadaju u eru INKUNABULE.
Reč inkunabula prevedena sa latinskog označava ranu fazu.
Inkunabule su knjige kod kojih je tekst štampan a tek kasnije docrtavani inicijali i ilustracije.

Ručno obojen drvorez od Erharda Reuvika

Prva inkunabula je Gutenbergova Biblija, koja je i najstarija knjiga sačuvana iz Zapadne kulture. Poznata kao Biblija od 42 linije. Knjiga je kasnije ukrašavana minijaturama i inicijalima.

Mnogi iluminatori tog vremena su ukrašavali Gutenbergovu Bibliju, a najpoznatiji iz tog vremena je poznat kao Gospodar Karata (Meister der Spielkarten), graver i slikar. Ime je uzeo po setu karata koji je kreirao. Njegovo pravo ime se ne zna. Devet zveri iz karata za igranje. Središnji medved koji se penje se ponavlja u Gutenbergovoj Bibliji. Ova karta je sastavljena iz više štamparskih formi. Svaka životinja je posebna ploča.

Ilustracije na kartama za igranje

Najpoznatija inkunabula je bila HYPNERATOMACHIA POLIPHILI, štampana u Veneciji u štampariji Aldusa Mantiusa, pozatog štampara iz tog vremena. Ilustracije koje su rađene u knjizi su drvorezi, nije sigurno ko je njihov autor. Tipografija koju je Aldus Mantius koristio u knjizi je kreirao Pietro Bembo, pa se i font zove Bembo. Najbolji delovi knjige su ilustracije koje prikazuju arhitekturu, scene i karaktere iz knjige. Ovaj stil ilustracije je imao velikog uticaja na Engleske ilustratore XIX veka, kao što je Aubrey Beardsley.

Drvorez

Za ilustrovanje knjiga korišćena tehnika drvoreza, koja spada u visoku štampu.
Oko 1500. godine se drvorez razvio kao slikarska tehnika i njega su potrebljavali veliki renesanskni umetnici i grafičari, Albreht Direr, koji je doveo tehniku drvoreza do savršenstva i Hans Holbajn. Poznat je i Ukiyo-e , Japanski drvorez koji se dosta razlikovao od Evropskog. Evropski duborez je bio mračan i brutalan a Japanski prefinjen. Evropski duborez je sličan crežu, a Japanski slici, jer je bio iz više boja. Drvorez je kasnije dobio ime KSILOGRAFIJA.
U XVI i XVII veku, su se pojavili štampani propagandni pamfleti i bili su nosioci političkih i religijskih kontroverzi. I danas su pamfleti ili flayeri, kako ih danas zovemo, jedan od najčešćih medijuma komunikacije i prenošenja poruka različitih sadržaja.

Četiri jahača Apokalipse, Nosorog, Albreht Direr

Drvorez veliki talas u Kanagavi

Drvorez planina Fuđi, Katsušika Hokusai

Drvorez planina Fuđi, Hirošige

Kasnije se pojavljuje štampa drvoreza u kontrastu svetle i tamne boje, za koje su se koristile dve ili više drvenih ploča. Ovo se može nazvati prvom separacijom boja. Tehnika se zvala Chiaroscuro, što znači svetlo-tamno. Ova tehnika je napoznatija u slikarstvu, a najpoznatiji umetnici su Karavađo i Rembrant.
Štamparska mašina je bez sumnje jedan od najvećih izuma ljudskog društva i ostala je nepromenjena 300 godina, sve do Industrijske Revolucije. Godine 1812. nemački pronalazači, Fridirh Koning i Andreas Fridrih Bauer su konstruisali Parnu štamparsku mašinu, koja je mogla da proizvede 1000 otisaka na sat. Vremenom se mašina usavršavala i razvile su se različite tehnike šampe.

You must be logged in to post a comment.